Show Notes
Podsećamo vas da je počela sa radom i naša prodavnica na internetu: 🛍️Dva i po psihijatra webshop 👉 https://podmedia.rs/dva-i-po-psihijatra/
Postoji to jedno pitanje koje najčešće ne izgovaramo naglas, ali ga nosimo godinama: Da li sam ja zapravo dobra osoba? Da li mislite da ste dobar čovek? Ili ne znate sigurno, voleli biste da jeste i stalno se preispitujete? Olivera i Mihailo otvaraju temu koja ne može da se svede na folozofske citate niti na jednostavne moralne formule. Dobrota često nije ono što mislimo da jeste, ni odsustvo greške, ni trpljenje, ni izbegavanje konflikta po svaku cenu, ni lista lepih postupaka niti stalno žrtvovanje sebe zarad drugih. Pa šta onda uopšte znači biti dobar čovek? Postoji li apsolutna dobrota? I da li je dobrota osobina, odluka, kapacitet ili rezultat vaspitanja? Da li se dobra osoba prepoznaje po nameri ili po posledici? I da li nas neki loši postupci trajno diskvalifikuju iz tog "kluba dobrih"? Danas razgovaramo o griži savesti, empatiji, osećaju krivice i potrebi da budemo viđeni kao moralni. O tome kako nastaje unutrašnji sudija koji nas procenjuje, razlici između autentične brige i potrebe za potvrdom. I o granicama, jer ponekad je reći “ne” zdravije nego reći “da” svima. Što opet otvara pitanje da li je dobrota isto što i popustljivost i može li se biti dobar, a postaviti čvrste granice? Zašto su neki ljudi “dobri za sve”, a nemilosrdni prema sebi? I da li je moguće da previše truda da budemo dobri zapravo krije strah od odbacivanja? A šta kada se jave zavist, agresija, sitne sebičnosti koje svi imamo? Ako smo sposobni za ružne misli da li to znači da nismo dobri? Ili je upravo sposobnost da ih prepoznamo i ne postupimo po njima dokaz emocionalne zrelosti? Da li je odgovor na naše pitanje od milion dolara ipak proces, put i preispitivanje, tokom kog se pitamo šta radimo sa svojim kapacitetom za dobro i kako živimo sa sopstvenim manama?
A možda je dobrota slična vodi koja menja pejzaž tiho, polako i uporno. Voda oblikuje kamen ne snagom, već doslednošću. Tako i dobrota ne mora biti spektakularna da bi bila snažna. Ona je svakodnevni izbor: Kap po kap. Izbor koji podseća da je snaga često u jednostavnosti. U onome što je izvorno. U onome što teče, prilagođava se, ali ostaje verno sebi. 🌿 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena.
Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/
More from Dva i po psihijatra
Kada se govori o autizmu, najčešće se govori o dijagnozi, simptomima, terapijama, procenama i sistemu podrške. Mnogo ređe se govori o životu koji se oko svega toga svakodnevno organizuje: O porodici, braći i sestrama, roditeljima, strahu od budućnosti, iscrpljenosti, ljubavi, odgovornosti i pitanjima koja ne prestaju kada se ugase kamere, zatvore ordinacije i završe sastanci sa stručnjacima. Dečiji psihijatar Roberto Grujičić razgovara sa Sunčicom Petrović, osnivačicom Fondacije Hiljadu želja i platforme OUTizam, ženom koja o autizmu govori iz dva važna ugla: Kao neko ko godinama radi na edukaciji, podršci i povezivanju porodica i stručnjaka, ali i kao Veljkova sestra. Jer, njen brat Veljko ima autizam. Zato je ovaj razgovor istovremeno stručan i duboko ličan. Roberto i Sunčica govore o tome šta autizam jeste, koliko se razlikuju potrebe osoba iz spektra, zašto porodice često ostaju same između sistema, dijagnoze i svakodnevice, ali i koliko je važno da se sistemska podrška ne događa samo u detinjstvu. Jer dete sa autizmom odrasta. Roditelji stare. Braća i sestre često preuzimaju deo brige, odgovornosti, planiranja i straha od onog pitanja koje mnoge porodice najviše boli: Šta će biti jednog dana? Sunčica otvoreno govori o iskustvu porodice, o Veljku, o ljubavi koja nije laka ni sentimentalna, o godinama prilagođavanja, borbe i učenja, ali i o potrebi da se o autizmu govori tačno, mirno i bez predrasuda. Ne kao o nečijoj privatnoj tragediji, već kao o životnoj stvarnosti koja traži znanje, strpljenje, dobar sistem podrške, razumne institucije i društvo koje ume da vidi čoveka, a ne samo dijagnozu. Ovo je epizoda o autizmu, ali pre svega o braći i sestrama, ljubavi, povezanosti, o porodicama koje žive uz autizam. O onima koji brinu, uče, greše, nastavljaju, vole i traže podršku koja ne sme da zavisi samo od lične snage. 🌿 Prijatelj podkasta Rosa - Deca menjaju sve(t): https://www.coca-cola.com/rs/sr/offerings/deca-menjaju-svet U prostoru brige, bliskosti i odgovornosti prema najmlađima nastaje i kampanja Rosa "Deca menjaju sve(t)”, koja podseća na jednostavnu, ali duboku istinu: Deca menjaju nas, a mi, menjajući sebe zbog njih, menjamo i svet oko sebe. Kroz inicijativu "5 godina za 5 dečjih klinika”, od svake prodate Rosa boce od 1.5 litara izdvaja se 1 dinar za podršku dečjim klinikama širom Srbije. Tokom 2026. godine sredstva su namenjena Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršova
Kada govorimo o ličnosti, najčešće mislimo na ono po čemu nekoga prepoznajemo: Način na koji voli, radi, reaguje, brani se, ljuti, povlači, vezuje za druge ili od njih beži. Ali šta se događa kada ti obrasci postanu previše kruti, kada čovek stalno ponavlja iste načine ponašanja iako ga oni vode u patnju, sukobe, nerazumevanje ili osećaj da se u sopstvenom životu stalno sapliće o iste prepreke? Psihijatar Mihailo Ilić i psihijatar i psihoterapeut Aleksandra Bubera Ninić razgovaraju o poremećajima i adaptacijama ličnosti, jednoj od tema koja se često pogrešno razume, olako koristi i još lakše pretvara u etiketu. Šta zapravo znači kada kažemo da neko ima poremećaj ličnosti? Gde je granica između karaktera, temperamenta, naučenih obrazaca i kliničkog problema? Da li su osobine ličnosti nešto što nas zauvek određuje ili se kroz odnos, terapiju i iskustvo mogu menjati? Razgovaramo o tome kako nastaju obrasci koji su nekada bili način preživljavanja, a kasnije postanu izvor problema. Zašto se neki ljudi štite kontrolom, neki povlačenjem, neki napadom, neki stalnom potrebom za potvrdom? Kako se adaptacije ličnosti razvijaju u porodici, odnosima i životnim okolnostima, i zašto je važno da ih ne posmatramo samo kao "teško ponašanje“, već kao pokušaj osobe da izađe na kraj sa svetom, sobom i drugima? Pričamo i o stigmi koja prati ovu temu, o brzom lepljenju dijagnoza u svakodnevnom govoru, ali i o tome kako psihijatrija i psihoterapija danas razumeju ličnost. Epizoda za sve koji su se nekada zapitali zašto se u odnosima ponavljaju isti obrasci, zašto neki ljudi stalno biraju slične konflikte, zašto je nekima bliskost pretnja, a drugima jedini dokaz vrednosti, i kako bolje razumevanje ličnosti može da bude prvi korak ka zrelijem, slobodnijem i mirnijem životu. 🌿 Prijatelj podkasta Rosa - Deca menjaju sve(t): https://www.coca-cola.com/rs/sr/offerings/deca-menjaju-svet U prostoru brige, bliskosti i odgovornosti prema najmlađima nastaje i kampanja Rosa "Deca menjaju sve(t)”, koja podseća na jednostavnu, ali duboku istinu: Deca menjaju nas, a mi, menjajući sebe zbog njih, menjamo i svet oko sebe. Kroz inicijativu "5 godina za 5 dečjih klinika”, od svake prodate Rosa boce od 1.5 litara izdvaja se 1 dinar za podršku dečjim klinikama širom Srbije. Tokom 2026. godine sredstva su namenjena Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršova
🛍️Dva i po psihijatra webshop 👉 https://podmedia.rs/dva-i-po-psihijatra/
🛍️Dva i po psihijatra webshop 👉 https://podmedia.rs/dva-i-po-psihijatra/
🛍️Dva i po psihijatra webshop 👉 https://podmedia.rs/dva-i-po-psihijatra/ Kako društvene mreže utiču na razvoj identiteta i osećaj sopstvene vrednosti? Šta znači kada dete vrlo rano nauči da pažnju, ljubav i potvrdu meri pregledima i reakcijama? Gde je granica između deljenja porodičnih trenutaka i pretvaranja deteta u javni sadržaj? Da li roditelji uopšte mogu da predvide posledice digitalnog traga koji ostavljaju? I šta se događa sa decom koja praktično odrastaju radeći posao influensera, pod pritiskom publike, očekivanja i neprekidne izloženosti? Psihijatri Roberto Grujičić i Mihailo Ilić danas razgovaraju o deci na društvenim mrežama i svetu u kome detinjstvo sve češće postaje sadržaj. Od bezazlenih snimaka koji slučajno postanu viralni, preko roditelja koji svoju decu objavljuju kao "primer", uspeh ili svakodnevni porodični sadržaj, pa sve do čitave industrije dece influensera, Roberto i Mihailo pokušavaju da razumeju šta se zapravo događa kada dete odrasta pred publikom, kamerom i algoritmom. Gde je granica između uspomene i eksploatacije? Da li dete može da pristane na javnost koju još ne razume? I kakve su posledice sharentinga?Ova epizoda pokušava da sagleda temu iz više perspektiva - roditeljske, dečje, psihološke, društvene i tehnološke. Razgovor o društvenim mrežama ovde postaje mnogo više od priče o internetu. Ovo je pre svega priča o pažnji, granicama, identitetu i detinjstvu u vremenu kada je gotovo sve postalo javno. 🌿 Prijatelj podkasta Rosa - Deca menjaju sve(t): https://www.coca-cola.com/rs/sr/offerings/deca-menjaju-svet U prostoru brige, bliskosti i odgovornosti prema najmlađima nastaje i kampanja Rosa "Deca menjaju sve(t)”, koja podseća na jednostavnu, ali duboku istinu: Deca menjaju nas, a mi, menjajući sebe zbog njih, menjamo i svet oko sebe. Kroz inicijativu "5 godina za 5 dečjih klinika”, od svake prodate Rosa boce od 1.5 litara izdvaja se 1 dinar za podršku dečjim klinikama širom Srbije. Tokom 2026. godine sredstva su namenjena Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršova Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/